Ličnosti / Tema broja
Radio

Radio, naš stari prijatelj

Od radija očekujemo mnogo više nego što je selekcija pesama. Tu skoro sve domaće stanice padaju na ispitu. Sve je manje glasova koji imaju šta da kažu, koji svojim karakterom pokreću i navode na razmišljanje. Radio je danas jedna beskrajno duga mp3 plejlista koja je sastavljena od "trash" hitova. Nekada su ih nazivali šoder listama, a danas predstavljaju koncept skoro svake stanice. To je najveći problem radija u Srbiji

Piše: Nikola Todorić Foto: Press

Radiju se nekada moglo verovati. Uspevalo mu je da okupi celu porodicu kada počne prenos utakmice ili koncerta, čak i tokom osamdesetih godina kada je televizija postajala sve moćnija. Donosio je novu muziku u top-liste na kojima smo glasali, misleći da je baš naš poziv bio odlučujući što se na prvom mestu našao naš favorit. Biti uživo u programu Hita nedelje na Radiju 202 ili Fontani želja na Studiju B, značilo je da je rad živ, da su mu slušaoci važni i da se oni nešto pitaju. Devedesetih, radio se menja. Neke stanice postaju borci za medijsku slobodu i antiratni pokreti koji izveštavaju sa prvih linija sukoba u Jugoslaviji. Radio je naučio televiziju kako se to radi, kako treba biti objektivan, hrabar, nezavisan, kako se prave zvezde i kako da gledaoci budu pre svega slušaoci, koji veruju da se taj glas obraća samo njima.

Ali, zašto smo sve ovo zaboravili? Zato što je i sam radio, bar u Srbiji, zanemario svoje najveće snage i prednosti u odnosu na druge medije. On se proteklih godina ubrzano i s namerom pretvarao u jukebox, strogo kontrolisanu selekciju hitova, dok su potiskivani jaki, autentični autori, glasovi koji imaju šta da kažu. Sa radija je (skoro sasvim) nestalo ono što ga je pokretalo: stav, karakter, provokacija, kritika, istraživanje, potraga za odgovorima na obična pitanja. Dobra produkcija, na kojoj se insistira, ovo svakako nije mogla da nadomesti. Ništa ne može da zameni dobru ideju koja vremenom postane kultna emisija, u kojoj radio-voditelj nije samo spiker.

Uvek dostupan
"Radio je i danas medij koji je tehničko-tehnološki najmanje zahtevan, što je istovremeno i prednost i izazov", objašnjava nam Ana Martinoli, autorka knjige Kako se pravi dobar radio i docentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za radio produkciju, i nastavlja:
„To znači da je za pokretanje programa potrebno relativno malo prosečnog znanja i tehnike, ali zato su za dobar program presudni talenat, kreativnost, umeće da se ispriča priča tako da ona nekome ko te sluša bude važna. Radio nam je uvek dostupan, neki kažu – slepi medij.”

Iz pozadine
Ali, da li je baš tako? „Reč je o mediju koji nam dozvoljava da domaštavamo i nadograđujemo sve ono što čujemo. Istovremeno, on je i multitasking medij i njega možemo slušati dok radimo druge stvari. Uvek je tu, u pozadini. Ipak, ja više verujem, volim i poštujem radio-stanice koje ne možete baš da slušate usput nego zahtevaju da zastanete, posvetite im punu pažnju, jer njihovi programi imaju šta da kažu i teraju slušaoca na razmišljanje. Dobar program mora da smeta, žulja, provocira, angažuje slušaoca, ne sme da ga pasivizuje, što rade današnje stanice u Srbiji.”

Informacija – prednost radija
Koliko je radio u sebi zadržao program koji se bavi temama za razmišljanje, čuje se kada ga upalite. Sve je manje stanica koje se bave čak i informacijama misleći da one isključuju zabavu, da su višak, teret na programu. A upravo je suprotno. Slušaoci ipak žele vest, komentar, osvrt na neki događaj. Tako se stvara ta bliska veza koju smo pomenuli. Informacija je ono na čemu radio gradi svoju aktuelnost, relevantnost, važnost za slušaoca. Forma, programska strategija, način na koji će se spakovati informacije već je pitanje kreativnosti i hrabrosti urednika. I samo muzikom koju emituje, takva stanica može da bude angažovana, informativna... Postojale su neke koje su jedino odabirom pesama slale jasnu političku poruku pa čak i svoje viđenje nekog događaja. Odabir muzike može da bude veoma oštra krika. „Kroz zabavni program stanica može da bude veoma aktuelna, angažovana, oštra, provokativna i da njeni slušaoci na kritički način saznaju baš sve o onome što se oko njih događa. Isto tako, informativni programi, ako su dobro producirani, sve su samo ne teret – oni uključuju slušaoce, otvaraju debate, objašnjavaju... Nijedan medij to ne može tako dobro da uradi kao radio. Nažalost, kod nas se informacija u radio-programu svela na nekoliko vesti koje liče na novinske naslove. I tu je kraj”, govori nam Ana.

Politika – pitanje slobode
Ne zaboravimo da je radio pokretao revolucije, izvodio slušaoce na ulice, bio aktivan učesnik društvenih pokreta, kako u svetu, tako i kod nas. On i dalje ima tu snagu, mada se to ne bi reklo na osnovu analize najslušanijih programa. „Prvo bih rekla da današnje tržište nije slučajno takvo kakvo jeste. Ponuda i kvalitet programa i njegova raznovrsnost predstavljaju političko pitanje, podjednako koliko i estetsko. Radio u Srbiji slobodan je koliko i ostatak medijskog tržišta, ali rekla bih, a znam to i iz sopstvenog profesionalnog iskustva, da se na radiju mnogo toga može reći što proizvodi efekat na publiku i što može da napravi promenu. To je moguće, ali mora da postoji volja, ideja i snaga onih koji prave radio-program.”

Kultura – da li je ima?
Postoji ta predrasuda da je i kultura teret u radio-programu, da to tera slušaoce jer ih opterećuje. Kultura i umetnost na radiju sadržaji su koji otvaraju jedan sasvim nov, poseban, uzbudljiv, širok i inspirativan prostor za promišljanje i komentarisanje svakodnevice, razumevanje društva u kom živimo. „Naravno, ni tih sadržaja nema i oni su svedeni ili na najave događaja u gradu ili na monotone, produkcijski i po formi veoma spore i arhaične delove programa.” O kulturi i umetnosti najbolje će uvek govoriti oni koji je stvaraju i upravo to donosi radiju napredak. Kultura i umetnost mogu biti i intervjui, debate, ukrštena mišljenja publike i onih koji kulturu stvaraju, reportaže, pa i radio-drame. Umesto da bude dosadan deo programa, na ovaj način to može da se izbegne i time izazove sasvim suprotna reakcija – da kultura bude način povezivanja radija sa slušaocima.

Muzika - uvredljiva strategija
Muzika će gotovo uvek biti osnovni razlog zašto neku frekvenciju biramo ili je menjamo. Komercijalne stanice žele što veću publiku, pa će zato najčešće posegnuti za muzikom koja je proverena i najpopularnija. Međutim, to se na našem tržištu pretvorilo u parodiju, pa jednu istu pesmu u istom trenutku možete čuti na tri stanice. „To je posledica nepostojanja kontrole, plana i strategije razvoja radio-tržišta. Nije ništa sporno u odluci da muzika bude noseći sadržaj radio- programa. Ali, strategija – samo najveći hitovi i samo najbolja muzika, u eri digitalnih tehnologija kada svi u džepu nosimo hiljade omiljenih pesama, kratkovida je i iz perspektive mene kao slušaoca, čak i uvredljiva”, smatra Ana Martinoli.

Sadržaj izgubljen u vremenu
Stanice, osim pravljenja profita, moraju da vode računa i o javnom interesu, kao i interesu svoje publike, a to svakako nije emitovanje samo najvećih hitova. Sadržaj bi trebalo da bude najvažniji deo radija. Tako je na razvijenim tržištima, dok je kod nas on negde nestao.

Živa reč
Gde je budućnost radija u Srbiji? Posle svega što mu se dogodilo, digitalne tehnologije i internet mogu da ga spasu. Mobilni telefoni, takođe. Drugim rečima, ukoliko bude lakše dostupan, to će biti sve popularniji. Međutim, nameće se pitanje šta je u dubini njegovog problema, ako se uzme u obzir da je on već sada veoma lako dostupan. To nije tehnološka perspektiva, već upravo pomenuti sadržaj. A dobar sadržaj bez autorskih emisija nije moguć. Autori su ti koji pokreću teme, pristupaju im kritički, ironično ili celu stvar predstavljaju tako da ona bude smešna i zabavna. Radio mora da ponovo nauči da razgovara sa slušaocima, baš u ovakvim emisijama, da vrati stare emocije, da iznenađuje, da pokreće, da rizikuje. Budućnost radija ogleda se u živoj reči jer bez nje, on je samo puki mp3 plejer.

RADIO-VODIČ

Uvrstite neke od naših predloga na svoju FM skalu. Ovo su emisije ljudi koji su pravi novinari i muzički znalci. Oni u samo jednoj emisiji ili kroz plejlistu kažu više nego neko za godinu dana

Mixcloud Femkanje
Femkanje je nezavisna radio-emisija koja je osmišljena da doprinese vidljivosti, unapređenju i osnaživanju nezavisne kulturno-umetničke scene u Srbiji, istovremeno promovišući rodnu ravnopravnost. Autorke i voditeljke emisije su umetnice Bojana Knežević i Katarina Petrović. Usled rastuće cenzure i monopola domaćih medija, kao i slabo organizovane i finansijski podržane nezavisne scene, koja time takođe postaje cenzurisana, Femkanje svoj rad formira kao slobodnu zonu umetničkog i građanskog delovanja. Od septembra počinje novi serijal koji možete pratiti na www.mixcloud.com/femkanje/

Mixcloud Prešlicavanje
Počelo je neobavezno: tematski miksevi novih stvari koje je autor Nebojša Krivokuća želeo da podeli sa čitaocima svog bloga Prešlicavanje, ali i nekih starih kojih nema na frekvencijama radio-stanica. Prvi rezultati su ga iznenadili pa je nastavio u tom ritmu. Desetine hiljada preslušanih minuta i pitanja – kad će sledeći, bili su samo dodatni podstrek. Nebojša je dobio novi mikrofon i odskoro možete da čujete i njegov glas. U svojim emisijama sve što zna o radiju prilagodiće novom mediju, internetu. Mikrofon, laptop i bistra glava, to je sve što je potrebno za Nebojšinu emisiju. www.mixcloud.com/nebojsa-krivokuca/

Novinarenje, Radio Beograd 1
Iako većina radijskih i televizijskih stanica ima na svom programu pregled štampe, emisija Novinarenje jedinstvena je po tome što je više okrenuta svetskoj i regionalnoj štampi. Ona daje kratak pregled najvažnijih naslova u vodećim listovima, kao i vesti koje donose elektronska izdanja stranih medija, bavi se analizom aktuelnih tema, kao i kako i koliko je Srbija zastupljena u svetskim medijima. U poslednjem delu emisije kolege iz drugih redakcija Radio Beograda daju osvrt na teme iz domaće štampe u skladu sa oblastima koje prate.
Autor i voditelj: Nevena Kostadinović
Kada? Svakog radnog dana sa početkom u 9 sati i 40 minuta


Talasanje, Radio Beograd 1
U ovoj emisiji trude se da rade baš ono što političari i pojedine javne ličnosti najmanje vole - da talasaju. Da postavljaju pitanja i razgovaraju o temama o kojima najčešće oni ne žele da raspravljaju. Da prenose informacije koje se oni trude da sakriju od očiju javnosti. Da insistiraju na odgovoru koji sagovornik pokušava da izbegne. Da podignu svest javnog mnjenja o problemima koje ostali žele da prikriju. Da traže stinu. Da kažu istinu. Jer to je novinarstvo. Zbog toga oni pozivaju goste koji imaju šta da kažu i koji umeju da vode dijalog. I u najmirnijem moru, uvek neko mora da talasa. Zbog toga se njihova emisija zove Talasanje.
Autori i voditelji: Dijana Ivanov Kadić i Zorka Đukanović
Kada? Svakog radnog dana u 10 sati


ZAIR, Radio Beograd 202 i Studio B
ZAIR je akronim za Zakon akcije i reakcije, autorsku emisiju Zorana Modlija posvećenu tehnološkim komunikacijama, ponajviše reakcijama ljudi na haj-tek svet oko nas. Već deceniju i po putuje internetom, ali i FM mrežom. U Beogradu je gotovo istovremeno reemituju Beograd 202 i Studio B, prvi subotom, drugi nedeljom. Zašto slušati ZAIR? Zato što predstavlja energiju zlatnog doba radija u Jugoslaviji prenesenu na današnje prilike. Štaviše, i bolja je nego tadašnje.
Autor i voditelj: Zoran Modli
Kada? Na Radiju 202 subotom u 10.30 sati
Na Radiju Studio B nedeljom u 10 sati


Mixclod Mjehur na mreži
Srđa Anđelić ne pravi plejliste samo od novih hitova, već od najbolje muzike. Njegov glas je glas grada, ali ne nužno Beograda. Pravi i mikseve iz nehata, mada su i oni mnogo više od obične plejliste. Ovaj mixcloud je vapaj protiv prosečnosti, na njemu je rokenrol živ, ali ne u stilu starih dobrih vremena jer je pitanje da li su ta vremena bila bolja. Mjehur na mreži pravi korak ka budućnosti, a svaki njegov miks jedna je lekcija o pop kulturi. Njegov komentar je upravo ono što nedostaje komercijalnom radiju. On vam neće saopštiti koliko ima stepeni u Beogradu, ali će vam reći neke mnogo važnije stvari, postaviti pitanja, provocirati. Na svoj način. www.mixcloud.com/mjehurnamrezi/

Diskomer, Studio B
Iako je svojevremeno u objašnjenju stajalo merač popularnosti pesama i ploča, Diskomer je oduvek bio lična kreacija njegovog legendarnog urednika Slobe Konjovića. Zvanična lista domaćih i stranih pesama postala je kultna radio- emisija od samog početka, ranih sedamdesetih godina. Ona je tokom svoje istorije duge 45 godina pokazala da jedna top-lista ne mora da bude predvidljiv izbor pesama uslovljen marketingom, lažnim tržištem ili ukusom publike, s jedne strane, a ni isključivo ljubiteljski prikaz ukusa njenog autora.
Autor i voditelj: Svetlana Đolović
Kada: nedeljom od 12 do 13.30 sati.


Širom zatvorenih očiju, Radio Beograd 202
Originalan autorski pristup najrazličitijim temama o kojima se govori, aktivno učešće slušalaca, kao i fantastični izbor muzike, razlog su da, slušajući Dvestadvojkin noćni program, svake noći od jedan sat posle ponoći do jutra ostanete budni.

Oblak u bermudama, Radio Beograd 202
Autor i voditelj Darko Kocijan, iz emisije u emisiju uspeva da animira slušaoce šaljući poruke, dosetke, priče i aforizme koji verno opisuju život u Srbiji i svetu. Sigurni smo da ćete kroz neobavezan razgovor, neku od tih misli zapaziti i prepričati svojim prijateljima.
Kada? Utorkom od 20 sati do ponoći.

Nevidljivi ljudi, Radio Beograd 2
Ovo je emisija o radiju i radiofonskom stvaralaštvu, jedna vrsta radijskog trezora. U njoj se beleže sećanja dugogodišnjih radijskih stvaralaca, od urednika, novinara, voditelja i spikera, preko ton-majstora i tehničara prenosnih veza, pa sve do reditelja radio-drama, te najsuptilnije forme umetničkog radijskog izraza. Istražuju manje poznate etape u razvoju radiofonije u Srbiji, koja baštini tradiciju još od 1924. godine, a slušaocima predstavljamo i kvalitetne snimke iz bogate riznice Tonskog arhiva Radio Beograda. Ovo je u pravom smislu reči jedinstvena emisija.
Autor i voditelj: Ranko Stojilović
Kada: subotom u 9 sati.

Ličnosti / Tema broja
44cb9dbcddc56ee0e0f9f2a35fe17242

Šta ženu čini neodoljivom

David beckham hugging his kids instagram picture jan 2017

Tate za Oskara!

0k1o50271

Mame, volite svoje ćerke!

Yogi wedding cartoon pic

NAJČEŠĆI BRAČNI PROBLEMI I KAKO DA IH REŠITE

17880186 1659178227710710 3793581129255454862 o

DA LI ĆETE UĆI U BRAK SA POGREŠNOM OSOBOM?